Gde su ljudi ako nisu na ulici, na protestima, u različitim akcijama odbrane javnog dobra od sveprisutnog nasilja i korupcije vlasti? U poslednje vreme i u više navrata smo mogli čuti mišljenje o tome da ljudi nema dovoljno. Mali broj prisutnih ljudi na protestima je ocenjen kao nedostatak podrške onome što organizovani aktivisti rade a što ima vrednost javnog interesa, bilo da je odbrana od devastirajućeg iskopavanja litijuma u pitanju ili zaštita priobalja Dunava od investitorskog urbanizma. To mišljenje smo ranije mogli da čujemo i u individualnim razgovorima sa građanima i aktivistima, koje je najčešće postavljeno u vidu pitanja na koje nisu mogli da daju odgovor. Pitanje koje sada postavljamo je da li je moguće naći odgovor na njega ili je potrebno na otvoren način misliti problem na koji su sami aktivisti skrenuli pažnju.1 Naša namera je da ovom problemu koji su identifikovali sami aktivisti pristupimo otvoreno i odgovorno, što znači da ne pozivamo odmah i na kritiku građana i aktivista. Kritiku ljudi doživljavaju kao obeshrabrenje, a u situaciji smo kada nam je potrebna invencija. Ozbiljnim razmatranjem problema i njegovog šireg lokalnog i globalnog konteksta namera nam je da pokušamo da pružimo priliku za razumevanje ovog problema kao i za otklon od potencijalnog resantimana (potaknutog strahom?) koji je ...