Trijumfalno su Srbi s Kosova (mahom srpskolistaši) sklonili barikade, pojačavši do maksimuma patriJotski zanos i omogućivši još jednu veličanstvenu tabloidno-ratnu pobedu. Punih stomaka kosovskog mita, građani sada na miru mogu da se bace na siromašne, a preskupe praznične trpeze. Vučić i ministar vojni mu Miloš, čuj mene Galens, Vučević, danima proglašavaju diplomatske i ine pobede nad vazda prisutnim neprijateljem, iako istovremeno po Srbiji pod okriljem mraka sa šina iskaču kompozicije sa opasnim materijama i ugrožavaju barem dvadeset puta više Srba nego što ih je (ako je uopšte i bilo) ugroženo tokom poslednje jarinjske epopeje. Sve je počelo još onomad, nakon što se Srbija plasirala na prvu zimsku svetsku feštu u loptanju, što je Vučiću omogućilo da u našim domovima mesec dana bude prisutan tokom svakog poluvremena. Vrhovni progonozer najavio je kao realnu mogućnost plasman Srbije u polufinale, kao i gotovo siguran četvrtfinalni duel s mrskom mu Hrvatskom. Za to je trebalo izaći iz grupe s Brazilom, Kamerunom i tradicionalno neugodnom Švajcarskom. Neugodnom znači pobednički raspoloženom, u čijem timu igraju dvojica momaka rodom iz Srcasrbije. Da, da, sad se sećate. Vučić je za podgrevanje tenzija iskoristio automobilske tablice, koje u skladu sa Briselskim sporazumom moraju biti promenjene. Međutim, razbili su ih Šaćiri i Džaka u utakmici decenije i teleportovali kući gologuze, ...