Naše uzemljenje su lokalne politike na kojima kao udruženi građani radimo poslednjih deset godina. Na lokalne politike smo uvek gledali kao na političko pravo ljudi na neposredno učešće u političkim procesima. Međutim, u završnici ovog dugog perioda, vidimo da su one postale deo reprezentativnih politika i programa novih političkih pokreta i partija koje danas deluju i iz parlamenta. Lokalne građanske inicijative su postale ustupak vlastima i deo parlamentarnih i partijskih politika, a ne političkih procesa u kojima se ostvaruju prava i slobode građana da se autonomno udružuju, okupljaju, organizuju i nešto predlažu iz svoje, lokalne, perspektive. Borba za preživljavanje je nadvladala političko pravo čoveka da učestvuje u politici ne samo preko svojih izabranih predstavnika, već i nesposredno, što je svakom građaninu i građanki Srbije još uvek garantovano zakonima ove zemlje i dokaz političkog kapaciteta ljudi koji su stvarali norme očuvanja i naših političkih sloboda. Međutim, dobro znamo da se zakoni ne moraju poštovati, štaviše, toleriše se, pa i poštuje njihovo kršenje, ili je, pak, dovoljno, što je ovde slučaj, da se izborena prava ljudi samo ostave po strani, pa da i sami građani napuste duh zakonâ koji garantuju njihove slobode. U ratno vreme, a ono je već dugo takvo, lokalni rakurs o kojem je ovde reč predstavlja i naš pristup ...