Emancipacija Srbije će se meriti odnosom prema opštinama Preševske doline Kosovski čvor počinje da se dreši. Neumitan i nezaustavljiv proces ulaska Republike Kosovo u međunarodne institucije, vodi vremenom ka nezvaničom priznanju, i uspostavljanju normalnih međudržavnih odnosa. Proces je to koji će još trajati, sa manje ili više natezanja, ali sa sve manje neizvesnosti. Naravno, osim ako neko u ludilu ne napravi nekakav samoubilački potez. Na žalost, ludilo je u našoj istoriji najčešće pobeđivalo nad svim razumnim i miroljubivim rešenjima. Uskoro će se videti koliko je miroljubiva retorika političara bila licemerna, ili, koliko su vojne vežbe i podizanje borbenih aviona bili samo sredstvo za maskiranje političkih dogovora. Vlastodršci u Srbiji će na kraju morati da prihvate realnost, jednoglasnu međunarodnu direktivu, a ceo slučaj će toliko dramatizovati da prikažu sebe kao žrtve svetske zavere i otimanja. Da bi u narednim decenijama i vekovima tu priču mogli da eksploatišu i vladaju zaluđenim narodom u nedogled. Iz današnje perspektive srbijanska politika sve nade polaže u takozvanu Zajednicu srpskih opština (ZSO) na severu Kosova. Zabluda je da se ovim planom kompenzuje gubitak celog Kosova – u suštini, takav plan samo produbljuje postojeće probleme i proizvodi nove. Pre svega, briše se građanski karakter društva i uvodi se etnički. Kad se gleda u budućnost, onda treba usmeriti ...